ИСТОРИЈАТ

Први писани траг о заштити народног здравља на територији општине Смедеревска Паланка датира из 1863. године. Како Србија у то време није имала одговарајући школовани кадар, власти су ангажовале стране лекаре, вешто биране, који су се интегрисали у нову средину, постајали омиљени и стицали поверење у народу. Напоредо са тим, власт школује и своје кадрове, како би обезбедила општи развој здравствене заштите.

Из овог периода, са краја 19. и почетка 20. века, наилазимо на податке о ординирању следећих лекара: др Павле Корнер, др Мориц Познер, др Роман Далмајер, др Леон Коен, др Едуард Михел, али и др Коста Динић, др Никола Велимировић, др Ђока Петровић, др Светислав Андрејевић, др Владимир Поповић, др Драгутин Вељковић. Почетком 19. века, у Паланци је присутно и Друштво Црвеног крста, а 1909. године се оснива и подружница Кола српских сестара.

У периоду Балканских и Првог светског рата, у Паланци се оснива и болница, прво као резервна Војна болница која указује помоћ рањеницима са фронта, затим као Царска и окружна болница у време аустријске окупације и на крају као привремена Среска болница после Првог светског рата.

После Другог светског рата, примарна здравствена заштита се обављала кроз више организационих облика – од приватне лекарске праксе, затим Уреда за народно здравље до диспанзерских служби. 1960. године у Паланци се поново оснива Општа болница, непосредно после тога диспанзерске службе примарне здравствене заштите се уједињују са болницом и оснива се Медицински центар у коме послује и радна организација Дом здравља са апотеком.

%d bloggers like this: