ЗА ЛЕКАРЕ: ПРЕПОРУКЕ ЗА ПОСТУПАЊЕ СА ОСОБАМА НАКОН УБОДА КРПЕЉА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Болести преносиве крпељима су заразне болести са растућим клиничко-епидемиолошким значајем. Припадају групи векторских болести у којима су крпељи биолошки преносиоци различитих узрочника болести (бактерије, вируси, рикеције, паразити). Изразити су хематофаги и уколико су носиоци патогена, могу их пренети на човека убодом у току храњења и /или на други начин (инокулацијома и контаминацијом – облигатно векторске заразне болести; аеросолом, алиментарним путем – факултативне векторске болести). Крпељи могу истовремено бити носиоци више различитих патогена.

Највећа учесталост убода крпеља и појава оболевања је повезана за периодом храњења крпеља (сезоност), а географска дистрибуција са присуством резервоара (најчешће различите врсте ситних дивљих животиња, мишоликих глодара и крпеља), вектора, узрочника болести и осетљивих домаћина на одређеном подручју (ендемски карактер) (1- 6).
Повољна околност је да нису сви крпељи носиоци патогена и да неће сваки убод довести до настанка болести (7). Иако се код већине особа након убода крпеља неће развити болест, у клиничкој пракси треба обратити пажњу на појаву симптома и знакова неке од болести које преносе крпељи и код особа за које недостаје податак о изложености убоду крпеља или регистрованом убоду (убод на косматом делу главе и другим мање приступачним деловима тела за њихово уочавање). Испољавање болести у раној фази може бити неспецифично и допринети непрепознавању болести (прилог 1). Ову групу заразних болести карактерише широк спектар клиничких манифестација, са блажом клиничком сликом и повољним исходом, као и могућим развојем потенцијално тешке болести и компликација, а код неких болести и леталним исходом (прилог 2) (8-26).


Присуство антропофилних крпеља и узрочника заразних болести од значаја за човека утврђено је у Србији и Европи, с тим да су подручја (локалитети) са ризиком од настанка инфекције унутар једне земље или региона, одређени са неколико важних параметара. Ризик се процењује на основу укупног броја крпеља (густина крпеља), удела крпеља које носе узрочнике болести (стопа инфицираности крпеља) и понашањем, односно активностима и боравком људи у одређеном подручју, у смислу могуће изложености настанка убода. Људи који чешће и дуже бораве у природи (рекреативне или професионалне активности) на подручју где има крпеља изложени су повец́аном ризику од убода крпеља (27).
У складу са значајем оболевања од заразних болести које се преносе крпељима је одржавање информисаности здравствених радника у погледу географске распрострањености крпеља, епизоотиологије и епидемиологије обољења од значаја, њихових клиничких манифестација и препорука за поступање са особама након убода крпеља.

Врсте крпеља, присуство патогена и регистрована обољења у Србији и Европи


На основу досадашњих истраживања, у антропофилним врстама крпељима на подручју Републике Србије доказано је присуство узрочника следећих инфективних обољења: лајмске болести (лајмске борелиозе), повратне грознице, гранулоцитне анаплазмозе, туларемије, Q грознице, пегаве грознице, бабебиозе, крпељског енцефалитиса и Кримске-Конго хеморагијске грознице. Листа антропофилних врста крпеља, узрочника инфективних обољења и мапе њихове географска дистрибуција на подручју Републике Србије, приказане су у прилогу 3 (28-42).
Подаци о оболевању од заразних болести које преносе крпељи у нашој земљи, прикупљају се у оквиру епидемиолошког надзора и обухватају само оне болести које према важећој регулативи подлежу обавезном пријављивању . Број оболелих и стопе оболевања по регионима у претходних пет година (2014-2019), приказани су у прилогу 4 (43-48).
У Европи, као и у нашој земљи, најраспрострањенији су крпељи врсте Иxодес рицинус. Доказани су преносиоци бројних патогена, а најчешће Боррелиа бургдорфери сенсу лато, Анапласма пхагоцyтопхилум, вирус крпељског менингоенцефалитиса, Бабесиа спп., неке врсте Рицкеттсиа спп., као и Франциселла туларенсис и Бартонелла хенселае (49-51). Распрострањеност крпеља и узрочника инфективних обољења који су присутни у земљама Европе, а коју треба консултовати у случају када се путници са убодом крпеља враћају из иностранства, приказани су у прилогу 5.


Најчешће регистрована обољења су лајмска борелиоза и крпељски енцефалитис. Учесталост лајмске борелиозе је највећа у централним и источним деловима Европе и јужном делу Скандинавије: југ Шведске, Словенија, Аустрија и балтичке земље (49, 52- 54).


Земље са повећани ризиком од крпељског енцефалитиса су Аустрија, Словенија, Словачка, Мађарска, Чешка, балтичке државе, регион јужне Немачке, региони јужне и источне Шведске. Болест је распрострањена у Русији. Сој вируса крпељског енцефалитиса у Русији изазива теже болести од централноевропског соја и смртни случајеви нису реткост (52).


Конго-Кримска хеморагична грозница се јавља у Арменији, Албанији, Бугарској, Казахстану, Косову, Русији, Таџикистану, Туркменистану, Турској, Украјини и Узбекистану. У јуну 2008. у Грчкој је дијагностикован први случај, а 2016. је пријављен први аутохтони случај у Шпанији (55, 56).


Обзиром да се пренос Бабесиа спп. у Европи одвија преко крпеља врсте Иxодес рицинус сматра се да је оболевање од бабезиозе могуће у било ком делу континента.


Гранулоцитна анаплазмоза у земљама Европе није честа. Вероватно је регистровање оболевања подцењено због неспецифичних клиничких знакова (симптома налик грипу). До сада није забележен смртни случај (за разлику од америчких сојева који су показали вец́и морбидитет и смртност <1%) (57, 58).

Поступање са особама након убода крпеља у примарној здравственој заштити

а) Уколико је крпељ присутан на кожи треба га одстранити правилно и без одлагања, како би се спречила могућност преноса узрочника болести преносивих крпељима. Оваква препорука је заснована на доказима о повезаности дужине боравка крпеља у кожи и ризика за трансмисију патогена, и стручном ставу да вађење крпеља треба обавити у прва 24 часа од убода. Додатни разлог је непоузданост процене колико времена је протекло од убода крпеља. Особе са убодом крпеља често поистовећују уочавање крпеља на кожи са временом убода (4, 59-61).


Правилно вађење крпеља се обавља искључиво механички, хируршком пинцетом и без претходне употребе било којих хемијских препарата (дезинфекциона средства, антибиотска маст и друго).


Крпеља ухватити пинцетом што ближе кожи и полако, уједначеним притиском, без гњечења, кидања, увртања и трзања, извући навише. Након одстрањивања крпеља убодно место на кожи треба дезинфиковати (алкохолом) (62, 63). Због могућег оштећења тела крпеља, прскања садржаја и заражавања потенцијално инфективним садржајем, препоручује се коришћење личне заштитне опреме пре свега рукавица за једнократну употребу. (слика 1).


Током уклањања фиксираног крпеља, део усног апарата крпеља може да остане у рани. Међутим, то не предсатвља претњу по здравље, јер ће заостали материјал за пар дана да отпадне у процесу зарастања ране. Пацијенту скренути пажњу да уколико дође до појаве симптома и знакова секундарне инфекције ране да се јави изабраном лекару (64).

Слика 1. Уклањање крпеља

б) Од свих особа са податком о убоду крпеља, без обзира да ли је крпељ виђен на кожи или не, треба узети анамнестичке податке усмерене на постојање симптома и знакова болести које преносе крпељи (видети прилоге 1, 2, 6) (8-26, 65, 66).


У случају сумње на неку од описаних клиничких манифестација пацијент се упућује дерматологу или инфектологу, који предузимају даље кораке за утврђивање дијагнозе, упућивање на лабораторијско испитивање и ординирање терапијског третмана.

ц) Особама са податком о убоду крпеља (после вађења у амбуланти дома здравља, ван здравствене установе или на основу анамнестичког податка о убоду крпеља), код којих није регистрована појава симптома и знакова неке од могућих заразних болести преносивих убодом крпеља, потребно је дати савет о даљем поступању и праћењу здравственог стања. Препоручује се праћење здравственог стања у трајању од 30 дана од процењеног датума убода крпеља, и обавезно јављање изабраном лекару уколико се региструје промена здравственог стања. Примена ове препоруке омогућава препознавање и откривање раних симптома и знакова болести, благовремено постављање дијагнозе, започињање лечења и бољи исход болести. Изузетак су труднице, мала деца, особе са ослабљеним имунолошким одговором (укључујући и онколошке пацијенте), који захтевају даље праћење од стране надлежног лекара специјалисте и инфектолога.

Важне напомене
– Међу особама са симптомима и знацима који се јављају код заразних болести преносивих крпељима (стање слично грипу, главобоља, повишена телесна температура, вртоглавица, болови у зглобовима и мишићима, као и појава црвенила (Erythema migrans) или оспе на кожи и др.), могу се наћи и особе које не знају или негирају убод крпеља.
– У случају сумње на неку од заразних болести које преносе крпељи узети епидемиолошке податке о месту боравка и могућем убоду крпеља унутар периода максималне инкубације, укључујући и боравак ван земље (прилог 5) (67).
– Изостанак симптома прве фазе лајмске болести код пацијената са симптоматологијом која говори у прилог ИИ стадијума ове бактеријске инфекције, захтева детаљнију анамнезу и епидемиолошке податке који могу да усмере на разрешавање даљег поступања са оболелим особама.
– Премазивање крпеља било којим хемијским препаратом доводи до повраћања и избацивања цревног садржаја крпеља у којем се, уколико је крпељ заражен, могу наћи узрочници заразних болести. На овај начин се доприноси преносу патогена из крпеља у организам убодене особе.
– Убод крпеља се не сматра примарно тетаногеном раном и није потребна примена антитетанусне заштите. Она је индикована у случају процене лекара да је приликом вађења крпеља или делова крпеља ван здравствене установе дошло до повреде и контаминација ране, која носи ризик да је потенцијално тетаногена.

ЧИТАВ ТЕКСТ ПРЕУЗМИТЕ НА СЛЕДЕЋЕМ ЛИНКУ:

Препоруке за поступање са особама након убода крпеља у РС

Create your website with WordPress.com
Започни
%d bloggers like this: