Design a site like this with WordPress.com
Започни

28. ЈУЛ СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ХЕПАТИТИСА

Од 2010.године Светска здравствена организација (СЗО) је одредила 28. јул као дан обележавања борбе против хепатитиса. Овај дан је одабран у част рођендана нобеловца проф. Блумберга-а, који је открио вирус хепатитиса Б.

Тог дана се светска јавност мобилише, под једном темом, слоганом да предузме мере и подигне свест о глобалном оптерећењу вирусним хепатитисима, како би се утицало на стварне промене којима бисмо заједнички олакшали превенцију, дијагнозу и лечење вирусних хепатитис, али и подигли свест о важности познавања сопственог хепатитис статуса и проширили информације о могућностима и значају лечења.

Хронични хепатитис Б и Ц су главни узрок настанка цирозе и рака јетре и најчешћи разлог за трансплантацију јетре у Европи.

Према последњим подацима СЗО, годишње се региструје око 3 милиона нових инфекција проузрокованих вирусом хепатитис Б и Ц, а чак и у условима тренутне епидемиолошке ситуације проузроковане инфекцијом КОВИД-19, услед компликација вирусних хепатитиса Б и Ц и болести које су повезане са хепатитисом, на сваких 30 секунди умре једна особа.

Хепатитиси Б и Ц се јављају у свим деловима света, а учесталост им се разликује од једног географског подручја до другог као и између различитих групација становништва унутар одређених географских подручја.

Процена СЗО је да око 300 милиона људи тренутно живи са вирусним хепатитисом, а да тога нису свесни.

Спровођење надзора над вирусним хепатитисима отежава чињеница да су ове инфекције често асимптоматске у акутној фази, а хронични облици болести, који су нарочито чести код хепатитиса Ц, се касно откривају.

У асимптоматском периоду хепатитис Б и Ц узрокују оштећење јетре и потом могу изазвати цирозу и карцином јетре. Више од 60% случајева примарног царцинома јетре је последица касне дијагностике и лечења инфекција узрокованих хепатитисима Б и Ц. Две трећине ових случајева карцинома узроковано је вирусом хепатитиса Б, а једна трећина вирусом хепатитиса Ц.

Најнижи ризик за оболевање од хепатитиса Б и Ц се региструје код деце узраста до 19 година. Највиши ризик је у узрасној групи 30–39 година за хронични хепатитис Ц, и у узрасним групама преко 40 година за хронични хепатитис Б (са двоструко већом заступљеношћу мушкараца у односу на жене).

Код највећег броја оболелих од акутног и хроничног хепатитиса Б и Ц током 2020. године начин преношења узрочника је остао непознат, или су у питању незаштићени сексуални однос, коришћење нестерилног прибора за инјектирање психоактивних супстанци, медицинске интервенције, тетоважа и пирсинг.

Вирусне хепатитисе Б и Ц је могуће спречити. Узимајући у обзир природан ток болести која у дужем периоду може протицати без симптома, кључно је смањити ризик за преношење ових крвнопреносивих инфекција.

У нашој земљи се од 2006. године спроводи обавезна систематска активна имунизација против вирусног хепатитиса Б деце у првој години живота. Ова високо ефективна превентивна мера је допринела да се у последњих 10 година региструје значајно смањење броја оболелих од акутног хепатитиса Б.

Основне мере превенцију су правилна хигијена руку, коришћење личне заштитне опреме и адекватно стерилисаних инструмената код пружалаца козметичких (тетовирање, пирсинг, трајна шминка, козметичке процедуре, маникир, педикир и др.) и медицинских услуга. Подједнако су важне и личне мере заштите попут коришћења личног прибора за хигијену, стерилног прибора за инјектирање психоактивних супстанци, избегавање незаштићених сексуалних односа и одређених козметичких услуга.

Без проналажења недијагностикованих случајева хепатитиса и њиховог повезивања са здравственом службом, милиони људи ће наставити да трпе здравствене тегобе, а њихови животи ће бити у ризику да буду изгубљени.

Иако Србија није земља са високом преваленцијом хепатитиса Б и Ц у општој популацији, неке групе грађана су изложене већем ризику од ових инфекција (особе које инјектирају дроге, особе које често мењају сексуалне партнере).

Због тога вас позивамо да подржите кампању и дате свој допринос у подизању свести о важности превенције вирусних хепатитиса.

Укратко о хепатитисима!

Шта је хепатитис?
Хепатитис је вирусно запаљење јетре. Изазивају га вируси хепатитиса (А,Б,Ц,Д,Е, и други). Код неких особа болест добија хроничан ток и временом може довести до цирозе или тумора јетре.

Који су симптоми хепатитиса?
Код одређеног броја инфицираних може се јавити жутица, уз појаву тамне мокраће и светле столице те малаксалост, слаб апетит, главобоља, мука, гађење на масну храну, симптоми слични грипу…

Често, болест добија хроничан ток када не даје никакве симптоме.

Како неко може добити хепатитис?
Вируси хепатитиса Б, Ц и Д се могу добити на следеће начине:

Незаштићеним сексуалним односом са зараженом особом.
Употребом зараженог прибора који се користи при интравенском или интраназалном коришћењу дрога или убризгавању лекова.
Током хемодијализе (ретко).
Путем трансплантације органа са инфицираног донора, трансфузијама крви и крвних продуката, сперме, органа и ткива (данас веома ретко јер се врши обавезно тестирање дарова даваоца).
Акцидентално – убодом на иглу или оштар инструмент или излагањем крви инфицираних особа (често код здравствених радника).
Ако се користе нестерилни инструменти при операцијама, интервенцијама, инвазивним процедурама, стоматолошким и другим интервенцијама којима се нарушава интегритет коже (тетоважа, акупунктура, пирсинг, козметичке процедуре)
Коришћењем заједничког прибора за личну хигијену (четкице за зубе, бријачи, машинице за шишање, маказице за нокте) са особом која је инфицирана
Са заражене мајке на новорођенче.
Хепатитис А се преноси контаминираном храном или водом као и прљавим рукама.

Како се открива и потврђује инфекција вирусом хепатитиса?

Инфекција вирусом хепатитиса открива се лабораторијским испитивањем крви.

Потребно је да се са резултатима анализа и упутом изабраног лекара јавите инфектологу.

Лечење вирусног хепатитиса
Лечење хепатитиса има за циљ да ублажи и успори ток болести и одложи појаву хроничног хепатитиса или цирозе јетре.

Спречавање ширења заразе

За особе инфициране вирусом хепатитиса Б, Ц и Д саветује се:

Када је реч о хепатитис Б вирусној инфекцији, најбоља превентивна мера је вакцинација и то свих особа из група са повећаним ризиком и све новорођене деце.
Сексуални партнери и особе које живе у домаћинству са особом инфицираном вирусом хепатитиса Б, Ц или Д треба да се вакцинишу вакцином против хепатитиса Б, уколико се лабораторијским тестовима докаже да су серонегативни.
Ако користите дроге, пријавите се на лечење. Не смете користити заједничке игле, шприцеве и остали прибор за убризгавање дроге или лека као ни заједничке цевчице за ушмркавање кокаина.
Треба да имате сопствени и недељив прибор за личну хигијену (бријачи, четкице за зубе, пинцете, маказице, машинице). Посекотине покрити ханзапластом.
Не смете бити добровољни даваоци крви, органа, ткива и сперме.
Ако имате стабилну дугогодишњу везу нема потребе да мењате своје сексуалне навике, а употребом кондома ризик од заражавања партнера се још више смањује. Партнеру треба предочити чињенице о свом здравственом стању и поразговарати о евентуалном тестирању партнера.
Редовно праћење код инфектолога, здрава исхрана (без пуно масти, чешћи лагани оброци), апстиненција од алкохола и дроге.

%d bloggers like this: