Зима је годишње доба када долази до повећања учесталости инфекција дисајних путева и прехладе код деце, пре свега због чешћег и дужег боравка у затвореним просторијама. Најчешћи узрочници инфекција дисајних путева су вируси, а после њих и бактерије.
Како да препознате симптоме прехладе код детета?
Главни симптоми и знаци инфекције дисајних путева су секреција из носа и запушеност, кијање, кашаљ, промуколост, повишена телесна температура, малаксалост, а у неким случајевима и отежано дисање.
Респираторне инфекције се могу поделити на инфекције горњих и доњих респираторних путева.
Инфекције горњих дисајних путева захватају носну дупљу, синусе, ждрело, тонзиле (крајнике) и ларинкс (гркљан, у коме се налазе и гласне жице).
Инфекције доњих дисајних путева ређе су од инфекција горњих и оне могу да захвате бронхије и плућа.
Зашто је моје дете често прехлађено?
Од ових инфекција најчешће оболевају деца која први пут полазе у колектив (јаслице и вртиће), а пошто се то обично догађа почетком друге године живота, разумљиво је да родитељи након неколико узастопних „прехлада“ (а живот детета у колективу обично почиње „по том принципу“) постају забринути за здравље својих најдражих.
И зато су један од првих питања родитеља малишана који тек крећу у колектив: „Да ли моје дете има неки озбиљан здравствени проблем због кога се тако често разбољева откада је кренуло у вртић?“ и „Да ли ће оно и даље бити тако често болесно?“
Одговор педијатра је „обично“ одричан (након што се искључи присуство евентуалних „озбиљнијих“ предиспонирајућих стања и болести) и у јако малом броју случајева забринутост мама и тата има реалан основ.
Када инфекцију не треба лечити антибиотиком?
Поред споменутих дилема родитеља, у зимском периоду честа су и питања која се тичу евентуалне примене антибиотске терапије код инфекција дисајних путева.
Пошто сам већ споменуо да су далеко најчешћи узрочници ових (пре свега акутних) болести вируси, на које антибиотици не делују, одговор је, разумљиво, и у овом случају одричан.
Чак и у случају бактеријских инфекција (недвосмислено потврђених лабораторијским резултатима) мој савет родитељима је да, ако је опште стање детета добро, покушају да одложе започињање антибиотске терапије бар за два-три дана, јер лакше акутне инфекције респираторног тракта (којих је највише) након тог периода обично спонтано улазе у „мирнију“ фазу (фазу опоравка), што се испољава престанком повишене температуре, а када се то догоди, онда неће ни бити потребно давати поменуте лекове.
Када детету треба дати сируп за кашаљ?
Често се, међутим, догађа да се када прође повишена температура, појави кашаљ, или се исти погорша (ако је био присутан од почетка болести). У тим ситуацијама обично уследи питање: „Да ли да дамо нешто за кашаљ?“
Мој одговор је, апсолутно, „да“, јер, у зависности од врсте кашља (продуктивни кашаљ или надражајни), детету треба дати неки од сирупа за кашаљ који ће му смањити тегобе, помоћи да мирније проведе ноћ (што му је свакако потребно да се брже опорави од непроспаваних или лоше одспаваних ноћи у периоду док је имало повишену температуру), а и олакшати дисање.
То је изузетно важан моменат код најмлађих пацијената, јер ће им се тако олакшати узимање оброка које често буде компромитовано респираторном инфекцијом.
Др Зоран Вујновић, специјалиста педијатрије
https://www.biramzdravlje.rs/
ДОМ ЗДРАВЉА СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА 